Име Ахмед значи: „Онај који Аллаха хвали више од других“ (Куран, пријевод Мустафа Мливо, стр. 568); „одвећ похваљени“ (Абдулах Шкаљић, Турцизми у српскохрватском језику).
Мухамед се појављује у Курану и са именом Ахмед, у сури (глави) 61. Бојни ред (As-Saff) ајет (стих) 6., гдје богохулни Антипророк Мухамед ставља у уста Господа Исуса Христа сљедеће богоборне и неповезане ријечи:
«А када Иса (Исус), син Мерјемин (Маријин), рече: „О синови Исраилови, ја сам вам Аллахов посланик да вам потврдим прије мене објављени Теврат (Петокњижије /Тора/) и да вам донесем радосну вијест о посланику чије је име Ахмед, који ће послије мене доћи“ – и кад им је он донио јасне доказе, они рекоше: „Ово је права враџбина!“»
А у хадису тврди сам за себе:
„Ја имам пет имена: ја сам Мухаммед и Ахмед, ја сам Ел-Махи (онај којим Аллах брише невјеровање), ја сам Ел-Хашир (послије кога ће људи бити проживљени) и ја сам Ел-Акиб (посљедњи).“ Ел-Џамиус-Сахих ЕЛ-БУХАРИ, Ел-Бухаријева збирка хадиса [у 7 књига] друго, допуњено издање, Нови Пазар 2022., Т.4, 226 Хадис 3532 [Лат. изд.]
Narated By Jubair bin Mutim : Allah’s Apostle said, “I have five names: I am Muhammad and Ahmad; I am Al-Mahi through whom Allah will eliminate infidelity; I am Al-Hashir who will be the first to be resurrected, the people being resurrected there after; and I am also Al-‘Aqib (i.e. There will be no prophet after me).” Sahih Bukhari 3532 (у књ. на енг. Sahih Bukhari, Volume 4, Book 56, Hadith Number 732.)
Наш Свети Ахмед, новомученик и краснописац потпуно другачије исповједа о Исусу, него што Антипророк Мухамед ставља у уста Господу Исусу у сури 61 а ајету 6; а то своје исповједање потврђује и својом проливеном крвљу, благодаћу Светог Духа, у име Сина Божијег Господа Исуса Христа, а у славу Оца Небеског.
СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА АХМЕДА (24.12.)
Спомен Св. Новомученика Ахмеда врши се и 3. маја, гдје се и налази његово житије.
СПОМЕН СВЕТОГ НОВОМУЧЕНИКА АХМЕДА (3. Мај.) *
Aхмед живљаше у Цариграду. Он имађаше робињу Рускињу. По његовој дозволи ова његова робиња као хришћанка одлажаше о празницима у цркву. Кад се враћала из цркве Ахмед је осећао неисказано диван мирис који се лио из ње. И он је упита, шта она у цркви једе, те тако мирише? Она му одговори да једе нафору и пије свету водицу, агиазму. Ахмед тада призва једног свештеника Велике Цркве и замоли га да му обезбеди једно место у цркви где би стајао за време службе када Патријарх буде служио о празнику, и да га извести о томе. Свештеник поступи по Ахмедовој молби. Одређеног дана Ахмед оде у цркву. И када у току свете литургије Патријарх благосиљаше народ, Ахмед виде где из тросвећњака и Патријархових прстију избијају зраци и падају на главе свих присутних хришћана, само не падају на његову, Ахмедову главу.
Видевши ово чудо, Ахмед после свете литургије позва свештеника и одмах прими свето крштење. Крстивши се Ахмед остаде потајни хришћанин. Но једном се на једноме скупу угледних људи расправљаше питање о томе, ко је највећи, и шта је највеће у овоме свету. И кад упиташе Ахмеда шта он о томе мисли, Ахмед што је могао громче изјави: „Највеће од свега у свету јесте вера хришћанска“. И онда Ахмед неустрашиво објави да је хришћанин, и изложи главне истине хришћанског домостроја спасења човека и света, извршеног Богочовеком Христом. Због тога Ахмеду би глава одсечена. И тако он мученички пострада за Господа Христа, и стече себи венац мучеништва.
Свети Ахмед пострада у Цариграду 3. маја 1682. године.
* У многим Синаксарима његов спомен је под 24. децембром.
ИЗВОР:
Едиција: Житија Светих
Издаје: Манастир Ћелије код Ваљева
Издање: 2. фототипско, по издању из 1974.
Књига: бр. 5
Место: Ваљево
Издато: 1996.
Штампа: Нови дани – Београд
Тираж: 3000
Благослов: Епископ шабачко-ваљевски г. Лаврентије
Покренули смо нашу страницу с циљем да једну тако мистичну тему (Мухамеданство) приближимо свима онима којима је она непозната у мањем или већем обиму, или у мањем или већем обиму погрешно представљена.
Страница носи наслов НАШ АХМЕД, у спомен Светог Новомученика Ахмеда Краснописца, коме ју је и посвећујемо, као и свим Новомученицима Христовим.